I muškarci imaju pravo na život BEZ nasilja

   Nasilje nad muškarcima, verbalno, psihičko, fizičko... Da li to zaista postoji? Ko su ti muškarci koji trpe nasilje? I da li ih možemo staviti u istu ravan sa ženama koje su žrtve?

   Ako se pozovemo na statistiku, stvari stoje ovako: najmanje svaki treći muškarac na svetu tokom svog života  žrtva je nasilja od strane žena – kako psihičkog tako i fizičkog. Nasilje nad muškarcima prisutno je u svakom društvu, bez obzira na politički i ekonomski sastav, bogatstvo, rasu ili kulturu. Kao glavni uzrok navode se feminizam i ubrzana emancipacija žena.

   Verbalno nasilje prerasta u psihičko koje se zapravo odlikuje manipulacijom. Vaginalnom najčešće, jer je ta igra stara koliko i čovečanstvo, samo što se danas koristi u malo drugačije svrhe. Dakle – žena kažnjava muškarca tako što odbija da spava sa njim. Pored seksualne, tu je i perfidna manipulacija decom. Od one gde se muškarcu preti time da neće viđati sopstvenu decu, da neće moći da ih vodi u park, ni na utakmice, baletske predstave, da glumi Deda Mraza, i radi sve one stvari koje inače tate treba da rade, do punjenja glave istoj toj deci da je tata loš, alkoholičar, nesposobnjaković. Neretko, žene i fizički nasrću na muškarce. I to ne samo one koje su izabrale nekog mini muškarca pa su i fizički od njega jače.

Šta sve žene žele

   Ko su muškarci koji sve to trpe? Zavisno od nasilja do nasilja. A  žensko nasilje nad muškarcima možemo posmatrati gotovo kao novonastale promene klime: žene  su vrlo retko agresivne po prirodi, uglavnom ih određene okolnosti dovedu do toga da izaberu pogrešne načine da poprave tamo gde  smatraju da je pokvareno. Muškarac će često njen prvi napad besa pripisati PMS-u. I kao što se sa globalnim zagrevanjem Zemlje svako leto odlikuje većim temperaturama, a naše granice na koliko stepeni bi doživeli toplotni udar se sinhronizuju u skladu sa tim, tako i te malene optužbe rastu, pretvaraju se u ucene, manipulacije, dok ne eskaliraju fizičkim nasrtajima. I onda shvatiš: sve se promenilo, nema više ni jeseni ni proleća.

   Muškarcima je teško da pričaju o ovoj temi, retki se odvaže na to, jer smatraju da je to njihova sramota. Žena žrtva dobiće bar sažaljenje. Muškarac žrtva dobiće jedino podsmeh. Izgleda, da  feminizam i emancipacija čak ni u ovoj sferi nisu muškarca i ženu stavili u istu ravan.

   Dragi muškarci: ne plašite se da pričate o zlostavljanju. Svako nasilje je za osudu, pa makar ga proizvele i putene usne namazane crvenim ružem marke Max Factor. Možda bi i jedni i drugi trebali da se pomerimo sa borbene linije. Svako treba da se bori za svoju sreću, a neka druga osoba, partner, ljubavnik, supružnik, samo je neko ko bi trebao da tu sreću upotpuni.