Znaci nasilja u vezi

1. On/ona naziva partnerku/partneraa različitim pogrdnim imenima (npr. "glupačo", "idiote") kada su zajedno ili je/ga vređa i omalovažava pred drugima.
2. On/ona se ponaša vrlo ljubomorno kada partnerka/partner priča sa drugim muškarcima/ženama ili prijateljima.
3. On/ona pronalazi opravdanja za njegovo/njeno nasilno ponašanje i stalno ga/je opravdava pred drugima.
4. On/ona uvek proverava gde je partner/partnerka, s kim je, i zahteva da zna u svakom trenutku šta radi.
5. On/ona često gubi živce, možda čak udara ili razbija predmete kad je ljut/ljuta.
6. Ona/on se brine ga ga/je ne razljuti ili izazove bes u njemu/njoj.
7. Ona/on često odustaje od stvari koje su joj/njemu nekada bile važne, kao što je npr. druženje i izlasci s prijateljima/prijateljicama ili bavljenje nekom aktivnošću, i postaje sve više izolovana/izolovan i usmerena/usmeren samo na partnera/partnerku.
8. Njene/njegove ocene, fizički izgled, telesna težina su se drastično promenile. To mogu biti znaci depresije koji mogu ukazivati na zlostavljanje.
9. Ona/on ima povrede, rane koje ne može objasniti ili su objašnjenja koja daje "providna" i neuverljiva.

Tribina Budi Muško Kluba Sombor

   U utorak 12. avgusta, Somborski edukativni centar je uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, a u saradnji sa Kancelarijama za mlade Sombora, Vrbasa i Apatina priredio bogat kulturno-obrazovni program povodom obeležavanja Međunarodnog dana mladih na „KAFE DE SOLU“. 

  U okviru kampanje CTRL+S i obeležavanja Dana mladih partnerske organizacije Somborski edukativni centar, održana je i tribina o digitalnom nasilju sa oko 50 učesnika i učesnica. Moderator na tribini je bio omladinski radnik Aleksandar Trudić a govorili su i Ivana Kulić (socijalna radnica Centra za socijalni rad Sombor), Ena Horvat (trenerkinja za oblast govora mrznje i digitalnog nasilja) i Predrag Topalov (lider Budi Muško Kluba Sombor).

   Na tribini su prikazani video klipovi Centra E8 kao i kratki film Tagged (Tagovan/a, prevod Incest Trauma Centar) uz diskusiju o tome šta je digitalno nasilje, o sajber maltretiranju, društvenim mrežama, sekstingu, rizicima na internetu i ostalim srodnim temama, gde su svi prisutni mogli da se uključe u diskusiju i izraze svoje viđenje problema. 

Naučimo od žirafa - govorimo govorom srca

    Šta se to događa sa našim društvom kada se čovek na ulicama grada ne može osećati sigurnim? Trebaju li strah, nesigurnost i agresija postati ishodištem ljudskog zajedništva? Kako ponuditi svojoj deci siguran i harmoničan svet, kada se ni sami, često u vrlo uskim okvirima druženja, nismo u stanju empatično i sa puno mira ophoditi sa okolinom? Zašto sve više ljudi gubi kontakt sa osećajnim delom sebe i u krajnjem slučaju postaju spremni na nasilje?

   Ljudi se međusobno ranjavaju rečima i već u tom delu, najjednostavnijoj međuljudskoj komunikaciji, nastaju ožiljci, koji su ponekad neuklonjivi. U mnogim slučajevima je pozornost pri komunikaciji usmerena upravo na ono što teče krivo ili je suprotno očekivanom. To negativno vrednovanje pojedine osobe ili situacije vodi ka ljutnji, frustraciji i bespomoćnosti, što opet rezultuje refleksnim reakcijama kao što je prebacivanje, pravdanje samog sebe ili protivnapad. 

  Americki klinički psiholog i medijator Marshall Rosenberg bio je intenzivno zaokupljen ovom temom i na temelju vlastitih iskustava sa nasiljem i rasnim nemirima u 70-im godinama prošlog veka, razvio je komunikaciju bez nasilja. Rosenberg je takođe naziva „jezikom srca“ ili „govorom žirafa“, jer je žirafa životinja sa najvećim srcem.

  Pažnja „govora žirafe“ usmerena je na ono što je učesnicima u razgovoru važno. Zadovoljavanje potreba obe sagovorničke strane stoji u prvom planu. Treba izbegavati ocenjivanje, okrivljavanje ili kritiku, koji bi mogli biti ošmisljeni kao napad. Cilj je prepoznavanje i uvažavanje potreba svih zainteresovanih strana. Suprotnost Govoru žirafa je jezik konflikata, takozvani „govor vukova“. To je govor koji je agresivan, koji ranjava, iako može istovremeno biti uljudan i diplomatičan. U svakom slučaju, osoba koja se služi govorom vukova pokušava sakriti svoje stvarne osjećaje i potrebe. On sudi i osuđuje, kažnjava ili nagrađuje, bez da pokušava zaista razumeti drugu osobu. 

  Onaj ko nauči kako biti empatičan i kako komunicirati bez nasilja, svakako će u razvoju konflikta uočiti mnoge promene – bolje razumevanje na obe strane, jasnoću s obzirom na namere i motive, te izostanak negativnih obrambenih reakcija.

  Samopotvrđivanje i uživljavanje su dva podupirača, koji čine osnovno obeležje. Šta me pokreće, šta bih želeo i kako neko drugi izlazi na kraj s tim šta on sam želi? Cilj je pronaći rešenje koje će zadovoljiti SVE potrebe. 

   Komunikacija bez nasilja omogućuje da se započne kreativan dijalog, kako bi se pronašla neka zadovoljavajuća rješenja.  

  Četiri koraka su osnova ove metode:

• posmatranje umesto ocenjivanja ili interpretacije
•  osećaje treba prepoznati (realizovati) i imenovati
•  potrebe treba spoznati i uzimati ih ozbiljno 
•  na osnovu potreba, izraziti molbe, koje trebaju biti jasne i rešive (moguće ih je ispuniti)

 Suprotstaviti se nasilju je obaveza svih nas!

Zaštiti se od nasilja

   U Srbiji je u toku 2013. godine ubijeno preko 40 žena u porodičnom nasilju. Svakodnevno smo svedoci strahovitih naslova u novinama i još jezivijih tekstova u kojima se često same žrtve krive za to da su izazvale nasilje koje je nad njima izvršeno. Mnogi od ovih slučajeva, nažalost, nikada i ne dođu do medija.

Šta učiniti u slučaju da ste žrtva nasilja?

• Idite kod lekara

    Bez obzira da li se radi o fizičkom nasilju i očiglednim fizičkim povredama, čak i onda kada nasilje nije fizičko, već psihičko, ili povrede nisu vidljive, javite se svom lekaru, ispričajte da ste žrtva nasilja, da ste pretrpeli stres i traumu i tražite da budete upućene na pregled kod psihijatra. Zašto je ovo bitno? Osim što često zanemarujemo psihičke posledice koje nasilje ostavlja na nas, a koje je potrebno što ranije sanirati odgovarajućom terapijom, status žrtve, ukoliko ne odete lekaru je jako teško dokazati.

• Prijavite policiji

    Policajci često nisu senzibilisani za rad sa žrtvama nasilja, događa se da neprimereno ili uopšte ne reaguju, ali i dalje je obraćanje policiji jako važno. Razloga za ovo je više. Prvi je taj što nasilje koje je nasilnik izvršio nad vama, sutra može biti ponovljeno nad nekom drugom ženom, muškarcem, detetom, od strane iste osobe i jedini mogući način da se to spreči je da učinilac bude gonjen pred zakonom za nasilje koji je počinio.

Drugi razlog je taj što se, iako smo svesne da ceo sistem loše funkcioniše, on se jedino tako menja što mi reagujemo, što neprestano vršimo pritisak na državne institucije da rade svoj posao i da nas zaštite. Ukoliko ne budemo prijavljivale nasilje, nikada se ništa neće promeniti i nećemo imati pravo da očekujemo da se promeni.

Ukoliko doživite neprijatnosti od strane policije prilikom prijave nasilja i to imate pravo i treba da prijavite neposredno nadređenom policijskom službeniku.

Pored policije, krivičnu prijavu možete podneti i direktno javnom tužilaštvu.

• Prijavite Centru za socijalni rad

    Ovo se odnosi na slučajeve nasilja u porodici. Mišljenje Centra za socijalni rad nekada, kada se vodi postupak za nasilje u porodici, može biti odlučujuće, zato je važno da se što pre javite njima. Ovo se posebno odnosi na situacije kada u porodici ima dece. Nekada Centar za socijalni rad pruži odgovarajuću podršku, nekada ta podrška, nažalost, zbog manjkavosti našeg sistema, izostane, ali je prijava nasilja njima jedna stvar koju morate uraditi ukoliko želite da vodite postupak protiv nasilnika.

• Sve što ste u mogućnosti, radite u pisanoj formi

   Ovo je važno da biste imale dokaz za sve preduzete radnje - krivičnu prijavu, prijavu Centru za socijalni rad. Napravite po dva primerka podneska, jedan predajte na odgovarajući šalter, a na drugi tražite da Vam lupe prijemni pečat. Tako ćete imati dokaz da ste se obratili, kada i kome. Takođe, ako dajete izjavu pred nekim državnim organom, tražite primerak izjave za sebe, dužni su Vam to dati.

• Javite se nekoj od nevladnih organizacija 

   U Srbiji postoje organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć i pomoć žrtvama nasilja, kao i SOS telefoni za žrtve nasilja. Sa većinom možete razgovarati i potpuno anonimno, telefonom. Obratite im se, tražite savet i psiho-socijalnu podršku. Informišite se koja su sve vaša prava u slučaju da ste žrtva nasilja. 

• Ukoliko ste u mogućnosti, podnesite privatnu tužbu

   Ovo, naravno nije uvek lako i većini žrtava se diže kosa na glavi od pomisli na odlazak na sud, ali uz privatnu tužbu može biti izrečena i neka od mera zaštite kao što su: zabrana prilaska ili iseljavanje nasilnika iz zajedničkog stana. Nepridržavanje merama zaštite od strane nasilnika je posebno krivično delo i on, ukoliko prekrši meru zaštite, može biti gonjen za to krivično delo i kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine ili novčanom kaznom.

• Pričajte o nasilju

   Biti žrtva nasilja nije sramota. Pričajte sa svojim prijateljicama i sa porodicom, sa bilo kim u koga imate poverenja. Živimo u društvu koje je sklono tome da žrtvu okrivi za nasilje koje joj se dogodilo, toliko da nekada sama žrtva poveruje u to da je kriva i da je nasilje zaslužila. Ćutanjem dajete moć nasilniku da nastavlja svoje nasilno ponašanje. Niko nije zaslužio nasilje i svaki počinilac nasilja treba da bude kažnjen za svoje (ne)delo. 

Gde ima alkohol ima i nasilje

     Alkohol u kombinaciji s određenim genskim varijacijama – nasilje.

   Kada se alkohol meša sa određenim visoko aktivnim genima, rezultat mogu biti agresija i nasilje, objavljeno je na Ivanhoe novostima.

   Poznato je da su konzumiranje alkohola i nasilje povezani. Dodatno tome, kriminalističke statistike pokazuju da su većina impulzivnih ubistava uključivala adolescente i skupove srednje životne dobi. Istraživači u Finskoj odlučili su pronaći povezanost između tih elemanta i nasilja.

   Monoamin oksidaza A (MAOA) je protein koji razlaže monoamine kao što su serotonin, noradrenalin i dopamin. Neke varijacije gena za taj protein mogu uzrokovati njegovu preveliku aktivnost. Istraživači su posmatrali MAOA gen kod 174 alkoholičara u Finskoj da vide utiče li to na konzumiranje alkohola, starenje i nasilje.

   Pronašli su da se čini kako alkohol i dob deluju prediktivno na nasilje. Na primer, rizik za novi nasilni zločin pao je za 150% kada su pojedinci s visokom aktivnosti MAOA imali 20 godina. Roope Tikkanen, autor studije s dela psihijatrije na Helsinki University Central Hospital, Helsinki, kaže da smanjenje u impulzivno-agresivnom ponašanju sa starenjem među pojedincima s visoko aktivnom MAO može biti povezano s ispravkama niske razine serotonina u središnjemu nervnom sistemu.

  Tikkanen je upozorio protiv genetskog testiranja pojedinaca koji su zabrinuti zbog svog rizika, objašnjavajući da se prosečna osoba verovatno razlikuje od prestupnika na mnogo drugih načina u odnosu na one opisane u ovoj studiji. «Na primer, prosečno konzumiranje alkohola u Finskoj je dva pića na dan ili 10kg čistog alkohola na godinu, dok u onih gornjih 10% nasilnih prestupnika popije otkprilike bocu 0,75 l alkohola na dan ili oko 100kg čistog alkohola na godinu», izjavio je Tikkanen.

Rezultati su objavljeni u časopisu «Alcoholism: Clinical and Experimental Research».

   Upotrebom alkohola čovek postaje nesvestan normalnih životnih tokova,  paranoičan, destruktivan, skeptičan, indiferentan, frustriran, on je u podsvjesnom stanju življenja, njegova vizija se pretvara u bolesnu maštu, njegov život postaje fikcija, agresivna utopija i irealnost.

•  Svaki treći poginuli u saobraćaju ima alkohol u krvi. U sudaru sa njima, na žalost ginu i oni koji ne piju!
•  Osamdeset posto nasilja prouzrokovano je alkoholom. Na žalost, stradaju i oni koji uopšte ne piju.
•  Direktna i indirektna izdvajanja za rješavanje mnogobrojnih problema  alkoholičara i  njihovih porodica širom svijeta su ogromna

•  Veliki broj žena bude silovano od ljudi pod uticajem alkohola, a sve je češci i obrnut slučaj
•  ¾ od svih mladih koji poginu u saobraćaju su pod uticajem alkohola,
• Od 1970. prodaja alkohola je udvostručena,
• Više stotina hiljada dece rađa se u porodicama alkoholičara  
  
  
  

   Svako donosi sam za sebe odluku, kad se radi o konzumiranju alkohola. Moguće je uživati na žurci ili koncertu isto, ako ne i više, kad niste pod dejstvom alkohola, jer kada vaš centralni nervni sistem funkcioniše kako treba, imaćete jasna sećanja na sve te lepe doživljaje u svom životu.