Zaštiti se od nasilja

   U Srbiji je u toku 2013. godine ubijeno preko 40 žena u porodičnom nasilju. Svakodnevno smo svedoci strahovitih naslova u novinama i još jezivijih tekstova u kojima se često same žrtve krive za to da su izazvale nasilje koje je nad njima izvršeno. Mnogi od ovih slučajeva, nažalost, nikada i ne dođu do medija.

Šta učiniti u slučaju da ste žrtva nasilja?

• Idite kod lekara

    Bez obzira da li se radi o fizičkom nasilju i očiglednim fizičkim povredama, čak i onda kada nasilje nije fizičko, već psihičko, ili povrede nisu vidljive, javite se svom lekaru, ispričajte da ste žrtva nasilja, da ste pretrpeli stres i traumu i tražite da budete upućene na pregled kod psihijatra. Zašto je ovo bitno? Osim što često zanemarujemo psihičke posledice koje nasilje ostavlja na nas, a koje je potrebno što ranije sanirati odgovarajućom terapijom, status žrtve, ukoliko ne odete lekaru je jako teško dokazati.

• Prijavite policiji

    Policajci često nisu senzibilisani za rad sa žrtvama nasilja, događa se da neprimereno ili uopšte ne reaguju, ali i dalje je obraćanje policiji jako važno. Razloga za ovo je više. Prvi je taj što nasilje koje je nasilnik izvršio nad vama, sutra može biti ponovljeno nad nekom drugom ženom, muškarcem, detetom, od strane iste osobe i jedini mogući način da se to spreči je da učinilac bude gonjen pred zakonom za nasilje koji je počinio.

Drugi razlog je taj što se, iako smo svesne da ceo sistem loše funkcioniše, on se jedino tako menja što mi reagujemo, što neprestano vršimo pritisak na državne institucije da rade svoj posao i da nas zaštite. Ukoliko ne budemo prijavljivale nasilje, nikada se ništa neće promeniti i nećemo imati pravo da očekujemo da se promeni.

Ukoliko doživite neprijatnosti od strane policije prilikom prijave nasilja i to imate pravo i treba da prijavite neposredno nadređenom policijskom službeniku.

Pored policije, krivičnu prijavu možete podneti i direktno javnom tužilaštvu.

• Prijavite Centru za socijalni rad

    Ovo se odnosi na slučajeve nasilja u porodici. Mišljenje Centra za socijalni rad nekada, kada se vodi postupak za nasilje u porodici, može biti odlučujuće, zato je važno da se što pre javite njima. Ovo se posebno odnosi na situacije kada u porodici ima dece. Nekada Centar za socijalni rad pruži odgovarajuću podršku, nekada ta podrška, nažalost, zbog manjkavosti našeg sistema, izostane, ali je prijava nasilja njima jedna stvar koju morate uraditi ukoliko želite da vodite postupak protiv nasilnika.

• Sve što ste u mogućnosti, radite u pisanoj formi

   Ovo je važno da biste imale dokaz za sve preduzete radnje - krivičnu prijavu, prijavu Centru za socijalni rad. Napravite po dva primerka podneska, jedan predajte na odgovarajući šalter, a na drugi tražite da Vam lupe prijemni pečat. Tako ćete imati dokaz da ste se obratili, kada i kome. Takođe, ako dajete izjavu pred nekim državnim organom, tražite primerak izjave za sebe, dužni su Vam to dati.

• Javite se nekoj od nevladnih organizacija 

   U Srbiji postoje organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć i pomoć žrtvama nasilja, kao i SOS telefoni za žrtve nasilja. Sa većinom možete razgovarati i potpuno anonimno, telefonom. Obratite im se, tražite savet i psiho-socijalnu podršku. Informišite se koja su sve vaša prava u slučaju da ste žrtva nasilja. 

• Ukoliko ste u mogućnosti, podnesite privatnu tužbu

   Ovo, naravno nije uvek lako i većini žrtava se diže kosa na glavi od pomisli na odlazak na sud, ali uz privatnu tužbu može biti izrečena i neka od mera zaštite kao što su: zabrana prilaska ili iseljavanje nasilnika iz zajedničkog stana. Nepridržavanje merama zaštite od strane nasilnika je posebno krivično delo i on, ukoliko prekrši meru zaštite, može biti gonjen za to krivično delo i kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine ili novčanom kaznom.

• Pričajte o nasilju

   Biti žrtva nasilja nije sramota. Pričajte sa svojim prijateljicama i sa porodicom, sa bilo kim u koga imate poverenja. Živimo u društvu koje je sklono tome da žrtvu okrivi za nasilje koje joj se dogodilo, toliko da nekada sama žrtva poveruje u to da je kriva i da je nasilje zaslužila. Ćutanjem dajete moć nasilniku da nastavlja svoje nasilno ponašanje. Niko nije zaslužio nasilje i svaki počinilac nasilja treba da bude kažnjen za svoje (ne)delo.